U maju smo posetili Botaničku baštu Jevremovac sa nastavnicama Ljiljanom Panjković I Majom Joksić. Vodič nas je proveo kroz baštu ispričao nam razne zanimljivosti o istoriji bašte i vrstama koje smo videli. Izlet u Botaničkoj bašti je bio veoma poučan I zanimljiv, mogli smo da naučimo mnogo o biljkama sa drugih delova sveta.
Na ulazu u Botaničku baštu nalazi se spomenik Josifu Pančiću, poznatom biologu, botaničaru, zoologu i lekaru. On je zaslužan za osnivanje Botaničke bašte Jevremovac i bio je njen prvi upravnik. Prvobitna lokacija bašte bila je na obali Dunava, a pošto je bašta uništena poplavom, 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje (koje je nasledio od svog dede Jevrema) Velikoj školi u Beogradu za Botaničku baštu, pod uslovom da se zove "Jevremovac". Na tom mestu i pod tim imenom nalazi se i danas. Nažalost, Josif Pančić nije doživeo otvaranje nove bašte.
Saznali smo da tisa (Taxus baccata) – sadrži otrov u svakom svom delu, ali su semena ovog drveta obložena crvenim omotačem- arilusom, koji nije otrovan i koji ptice vole da jedu I tako vrše rasejavanje ove biljke. Oko ovog drveta ne rastu druge biljke zato što ispušta otrov i u zemlju. Nekada su ljudi misliliu da vile noću igraju oko tise, pa da zato trava ne raste.
Videli smo drvo ginko- jedinstvenu golosemenicu koja nema preživele rođake. Ova vrsta je česta parkovska vrsta, a njeno prirodno stanište se nalazi u Kini. Plodovi ginka su vrlo neprijatnog mirisa.
Na jorgovanu smo zapazili poluparazitsku biljku imelu. U nekim zemljama imela ima simboliku tokom proslave Božića kad se kači iznad ulaznih vrata kako bi prizvala goste. Kada se dvoje sretnu ispod imele, običaj je da se poljube, jer ovakvi poljupci donose sreću, a veruje se da se iz ovog poljupca može roditi večna ljubav.
Hrast lužnjak je vrsta koja se pominje u srpskoj mitologiji. Tamo gde nije bilo crkava, ljudi su se okupljali oko hastova za molitvu.
Staklenik je nedavno renoviran i vrste koje se nalaze u njemu naročito sun am se dopale zato što su to mahom vrste koje ne žive u našim krajevima. Tu su biljke podeljene na 3 dela: tropske I suptropske, biljke sa mediterana I pustinjske biljke.
U Japanskom vrtu smo osetili posebnu harmoniju mira i lepote prirode. Japanski vrt sesastoji od tri obavezna elementa: biljaka, vode I kamenja.
Japanska trešnja ima lepe cvetove koji su simbol mladosti. Postoji preko 600 nijansi ovog cveta.
Boravak u Botaničkoj bašti bio je drugačije I lepo iskustvo koje nas tera da razmislimo da li želimo da sačuvamo sve ove vrste biljaka koje krase našu planetu ili želimo da ih uništimo I da ove lepote budu samo uspomena.
Preporučujemo svima da uživaju u ovoj oazi u centru grada, jer Botanička bašta ima specifičnu mikroklimu, pa je leti temperatura tamo niža nego u okolini.
Nikola Šepić, 1/1