Već neko vreme živimo u svetu u kome je upotreba savremene tehnologije postala neizostavni pratilac našeg svakodnevnog života.
Korišćenje interneta posredstvom mobilnih telefona, tableta, laptopova i drugih sredstava savremene tehnologije, okupira značajan deo našeg vremena, utiče na način na koji dobijamo i obrađujemo informacije, deluje na naš doživljaj vremena, na odnose sa spoljašnjim svetom i našu predstavu o sopstvenom položaju u istom. Sve su to novi izazovi sa kojima se stručnjaci različitih profila koji se bave proučavanjem čoveka susreću.
Niko ne spori da savremena tehnologija vodi napretku civilizacije kroz brojne benefite koje nam pruža otvarajući jednostavniji put ka univerzumu znanja i informacija, ali pitanje kojim se ovde bavimo je šta se dešava kada njihova upotreba počne da prerasta u zloupotrebu. A s obzirom na činjenicu da je adolescencija veoma važan i posebno osetljiv periood u razvoju svakog pojedinca, posebno nas zanima kako preterana upotreba savremena tehnologije u svrhu boravka na društvenim mrežama i zabave utiče upravo na adolescente.
Longitudinalna studija sprovedena u periodu od 2010. do 2013. na uzorku od 1000 australijskih tinejdžera uzrasta od13 do 16 godina pokazala je da prekomerna uporeba mobilnih telefona utiče loše s jedne strane na njihovo kognitivno funkcionisanje, a sa druge i na mentalno zdravlje ( Murdoch University in Perth; L.Vernon; 2017.). Naime, istraživači su primetili da među mladima postoji trend upotrebe interneta radi boravka na socijalnim mrežama posebno pred samo uspavljivanje čime se prolongira vreme započinjanja procesa spavanja, a neretko i remeti njegovo odvijanje. Boraveći na internetu, mladi gube pojam o vremenu, sadržaji koje prate ih mentalno i emotivno pobuđuju što sve zajedno loše utiče na kvalitet sna i remećenje cirkadijalnog ritma. Kasnijim odlaženjem na spavanje, mladi ne samo da ne dobijaju preporučenih 8-10 sati sna, već im isti često biva prekinut vizualnim i auditivnim signalima koje dobijaju od uključenih uređaja. Ovo sve dovodi do pojave umora i iscrpljenosti, razdražljivosti, smanjene pažnje i sposobnosti prijema i obrade informacija vezanih za školsko gradivo. U uzorku ispitanih adolescenata zapažena je i pojava depresivnog raspoloženja, formiranja loše slike o sebi i sniženog samopouzdanja, te korišćenje neadekvatnih mehanizama za prevazilaženja stresa.
Do sličnih podataka došli su i istraživači u Švedskoj 2015. Obe studije su pokazale da pored lošeg uticaja na opažanje, učenje i pamćenje koje se u najvećoj meri može pripisati deprivaciji sna i remećenju cirkadijalnog ritma, preterana upotreba mobilnih telefona (posebno u kasnim večernjim satima) loše deluje i na mentalno zdravlje ispitanika što se u prvom redu može dovesti u vezu sa sadržajima koji se ovim putem konzumiraju. Naime ispitanici obe studije pokazali su povećanu razdražljivost, česte promene raspoloženja, slabiju kontrolu ispoljavanja emocija, povišenu agresivnost i pojavu depresivnog raspoloženja.
U jednoj novijoj studiji sprovedenoj u SAD-u (Florida State University; R.O.Lawton & T. Joiner; 2017.) pokazalo se čak da postoji statistički značajna povezanost između vremena provedenog za ekranima mobilnih telefona i sličnih uređaja i povećanog rizika od suicidalnog ponašanja kao i pojave ozbiljnijih depresevnih simptoma. Rezultati studije su pokazali da 48% tinejdžera koji provode više od 5 sati dnevno na elektronskim uređajima pokazuju suicidalne tendencije u svom ponašanju, dok je među njihovim vršnjacima koji na taj način provode manje od sat vremena dnevno, taj procenat skoro duplo manji i iznosi 28%.
Rezulatati Američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da se od 2010. stopa suicida i pojave depresije među tinejdžerima uzrasta od 13 do 15 god (posebno među devojčicama) dramatično povećala. Statistički podaci CDC pokazuju da se stopa suicida među tinejdžerima povećala za 31% u periodu od 2010. do 2015., a stopa pojave kliničke depresije za 33%. Kod devojčica su ovi podaci još dramatičniji – stopa suicida je kod njih povećana za 65%, a pojava težih oblika depresija na 58%. Studija je kao značajan faktor identifikovala preterano vreme provedeno „za ekranom“ (onscreen activities). Sve navedene studije su pokazale da vreme provedeno u aktivnostima koje ne podrazumevaju upotrebu savremenih sredstava komunikacije (nonscreen activities) pozitivno deluju na celokupno psihofizičko funkcionisanje adolescenata. Adolesenti koji više vremena provode napolju, u druženju sa vršnjacima „lice u lice“, bavljenju sportom, hobijima, čitanjem i sl. pokazuju veći stepen zadovoljstva sobom, srećniji su i ispunjeniji, postižu bolje rezultate u školi, fokusiraniji su, bolje pamte i sl.
Ono što mi kao nastavnici roditelji možemo da uradimo u cilju prevencije mentalnog zdravlja naše dece je da im ukažemo na posledice preterane upotrebe mobilnih telefona, kao i na benefite aktivnosti koje ih ne uključuju. Vreme koje deca provode na internetu u svrhu zabave i boravka na društvenim mrežama treba ograničiti, a podsticati provođenje vremena u „tradicionalnim“ aktivnostima i učiniti ih atratktivnijim.
Nataša Borovićanin